TRAUMA IZ DETINJSTVA: Angela Merkel otrkrila zasto se plaši Rusa

Antipatije koje nemačka kancelarka Angela Merkel gaji prema Rusiji izazvane su time što joj je još u detinjstvu u Istočnoj Nemačkoj jedan sovjetski vojnik ukrao bicikl, objašnjava u svojoj knjizi „Podmukla staza“ rukovodilac „Ruskih železnica“ Vladimir Jakunjin.


Kako obrazlaže, upravo mu je tim rečima jednom prilikom u Berlinu Merkelova lično objasnila njen svoj prema Rusiji.

„Sećam se kada sam još 2008. godine pitao predsednika korporacije ’Simens‘ Petera Lešera zašto na sastancima sa ruskim zvaničnicima Merkelova koristi prevodioce, kad je poznato da se rodila u Istočnoj Nemačkoj i da dobro vlada ruskim jezikom. Uvek sam se vodio mišlju da će neko koristiti strani jezik ako zna makar tri reči na njemu, samim tim sam stekao utisak da je kod Merkelove ipak u pitanju neka fobija“, opisuje u svojoj knjizi Jakunjin.

Ubrzo nakon toga, nastavlja Jakunjin, bio je u prilici i da se susretne sa Merkelovom lično — dočekala ga je u njenoj rezidenciji i rekla: „Gospodine Jakunjin, u pravu ste, zaista se bojim da pričam na ruskom, jer mi je, kada sam još bila dete, jedan sovjetski vojnik ukrao bicikl zbog čega i dan-danas osećam tu neku antipatiju prema Rusima“.

„Odmah sam odgovorio: ’Gospođo Merkel, odmah iza ćoška je veliki tržni centar, kad bih i na sekund pomislio da bi to izlečilo vašu ranu, kupio bih vam i poklonio sve bicikle koji su u radnji, ali nisam siguran da bi to pomoglo“, dodao je on.

Prijatelj Huan Karlos

Jakunjin u svojoj knjizi navodi i jedan topao primer odnosa između njega i tadašnjeg kralja Španije Huana Karlosa Prvog.

„Kada sam početkom dvehiljaditih došao u Španiju kako bih pregovarao sa tamošnjom železnicom o kupovini vozova ’Talgo‘, pozvali su me na sastanak sa kraljem. U Rusiju sam se vratio sa snažnim utiskom o njegovoj neverovatnoj toplini i jednostavnosti, kao i o njegovim demokratskim manirima“.

„Međutim, jednom prilikom nešto kasnije zazvonio mi je mobilni telefon. Nisam mogao da razaznam ko je bio na vezi, pa sam morao da pitam sa kim razgovaram. ’To sam ja, tvoj prijatelj Huan Karlos‘, odgovorio mi je“, piše Jakunjin.

Putin — pregovarač od poverenja

Jakunjin je veliki deo svoje knjige posvetio poznanstvu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, sa kojim se, kako navodi, upoznao još devedesetih godina prošlog veka u Sankt Peterburgu, kada se bavio investicijama u tom delu Rusije, a Putin je tada bio na funkciji zamenika gradonačelnika.

„Ne mislim da je bilo ko od nas dvojice mogao tada da zamisli kakva nas budućnost čeka. Smatram da je Putin nakon preuzimanja funkcije predsednika Rusije pre svega uspeo da zaustavi raspad zemlje, da stvori stabilni politički sistem, formira jasnu upravljačku strukturu i reformira odnose između države i biznisa“, ukazuje on.

Prema njegovim rečima, u doba Sovjetskog Saveza, malo je verovatno da bi neko iz Sankt Peterburga mogao uopšte da pretenduje na mesto lidera zemlje, budući da je tamošnje društvo važilo za demokratsko, sa jasnom težnjom ka slobodi. Međutim, Putin je imao jednu specijalnu osobinu koja ga je izdvajala od mnoštva njegovih kolega — uvek je držao svoju reč. Upravo to mu je omogućilo da postane predsednik, ističe Jakunjin.

Jedan od najboljih primera to što je Putin uspeo Ahmada Kadirova, nekadašnjeg lidera Čečenije, da pretvori u saveznika. „Kada je Kadirov bio uhapšen, Putin se brže-bolje sastao sa njim. Ne znam o čemu su pričali, ali, po svemu sudeći, Putin je uspeo da zadobije njegovo poverenje i da stvori odnos baziran na međusobnom poštovanju. Ubrzo zatim se i rat završio“, priseća se on.

Jakunjin kao šef RŽD

Veliki deo knjige Jakunjin je posvetio i svom iskustvu na mestu predsednika Ruskih železnica (RŽD), jedne od najvećih transportnih kompanija na svetu koja zapošljava oko 900.000 ljudi, a kako je rekao, taj posao mu je postao glavni izazov u životu.

Najdramatičniji trenutak u njegovoj karijeri bio je, kako tvrdi, incident sa „Nevskim ekspresom“ 2009. godine, kada je brzi voz na relaciji Moskva — Sankt Peterburg iskočio iz šina usled snažne eksplozije bombe koju su postavili teroristi. Tada je poginulo 28 ljudi, a ranjeno najmanje 132.

„Odmah sam otišao na mesto nesreće kako bih organizovao operaciju spasavanja preživelih. Potom sam saznao da su tadašnji ministar saobraćaja Igor Levitin i ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu zatražili od Putina da obiđu mesto gde se dogodila nesreća, ali kada je Putin saznao da sam ja već tu, rekao im je da nema potrebe da idu, da je dovoljno što sam ja tu, te da mi pomognu kako mogu da mi olakšaju spasavanje ljudi“, navodi on.

Jakunjin je RŽD napustio 2015. godine, međutim, kako objašnjava, još 2013. je osetio da mu je vreme da se posveti drugim stvarima u životu. „Tada sam učestvovao na jednom sastanku sa ministrima i zamenicima predsednika, a bio je prisutan i Putin lično. Sa ministrom finansija imao sam žustru raspravu, nijedan od nas dvojice nije želeo da popusti ni trunku. Nakon toga osetio sam da gubim ovu bitku, što mi je dalo do znanja da je takva politička situacija da više ne odgovaram u potpunosti za mesto predsednika Ruskih železnica“, zaključuje Jakunjin.

Pročitajte još:  VUČIĆ U BERLINU Merkel: „Srbija igra ključnu ulogu što se tiče Kosova i BiH“

UNUK OTKRIO ISTINU: Evo kako je srpska heroina zarobila budućeg bugarskog predsednika! (VIDEO)

Izvor: Sputnjik, Alo

Top