SRBIJA PRELOMILA! NA SUD KLINTONA I BLERA: Uživali su prateći ubijanje srpske dece! (VIDEO)

Srpski državni organi su prvi put dali podršku nastojanju da se ustanovi istina o katastrofalnim posledicama bombi kojima je NATO 1999. godine gađao SR Jugoslaviju, uključujući i one sa osiromašenim uranijumom.

 

Nakon što je grupa stručnjaka pokrenula inicijativu za formiranje koordinacionog tela koji bi istraživao tu problematiku, naš poznati neurohirurg Danica Grujičić rekla je u „Sputnjik intervjuu“ da je nedavno imala ozbiljan sastanak sa ministrima zdravlja, zaštite životne sredine i odbrane Zlatiborom Lončarom, Goranom Trivanom i Aleksandrom Vulinom.

„Dali su nam mesec dana da definišemo metodologiju kojom ćemo raditi, da predložimo ljude koji će raditi u tom telu, sredstva orijentaciono koja su nam potrebna i rokove u kojima ćemo doći do određenih vrsta rezultata“, precizira Grujičićeva.

Šta je sledeće?

— Sledeće je da se nađemo početkom novembra, da se formira to koordinaciono telo. Mislim da će Ministarstvo životne sredine biti kapa celog projekta, a mi smo dobili slobodu da predložimo ljude koji bi mogli da vode to koordinaciono telo.

Postoji masa podataka koji su raštrkani po različitim institucijama. Zadatak koordinacionog tela bi bio da prvo postojeće podatke prikupi i izanalizira kako treba, a sa druge strane da nastavi analizu i vidi koja su to ugrožena područja gde bi se još moglo očekivati postojanje povišena koncentracija određenih toksičnih materija bilo hemijskih, bilo radijacionih. Bilo bi jako važno uključiti i mlade ljude, buduće doktorande, da postoji uzajamna korist i za državu i za njih — da im država plati doktorate, a da oni dođu do određenih podataka sa kojima možemo da izađemo pred svet. Mi smatramo da ćemo uspeti da dokažemo da je ovde napravljena jedna ekološka katastrofa regionalnih razmera.

Koji je konačni cilj?

— Ne želimo da budemo paničari, ne želimo da kažemo „cela je Srbija zagađena“. Naravno da nije, ali sigurno je da postoje određene zone gde je i dalje opasnije živeti, nego u drugim zonama koje nisu gađane. Konačni cilj bi bio ne samo da se konstatuje prošlo i sadašnje stanje i da se predvidi buduće, nego da se upravo predlože mere koje će omogućiti da se anulira sav taj užas koji se nama desio 1999. godine, a ako ne može da se u anulira, onda bar da se ublaži.

Niste pravnik i ne možete da se bavite tužbom, ali svakako i za pripremu tužbe treba puno vremena…

— Da, nama sigurno treba par godina da sistematizujemo podatke koje već postoje sada, da ne govorim o tome da će nam trebati jako mnogo vremena da izanaliziramo sve ono što se sada dešava.

Čitava genocidnost njihove agresije i njihovog bombardovanja Srbije se sastoji u tome što će verovatno postojati veliki broj toksičnih materija koji će biti nešto malo povišene koncentracije u odnosu na one koje su dozvoljene i treba jako mnogo vremena da prođe da biste vi taj kumulativni efekat ustanovili, utvrdili i dokazali i u tome se sastoji perfidnost. Malo zemalja u svetu koje su bombardovane, a to smo mi, Libija, Sirija, Irak, Avganistan, ima mogućnosti da formira jedno telo u kojem će se smenjivati generacije, a ovo telo treba da bude upravo to. Mi ćemo ga započeti, mlađi će ga nastaviti. Određene posledice će se osećati tek narednih 100, 200 godina, ne na celoj teritoriji Srbije, ne kod svakog čoveka i upravo u tome je poenta formiranja jednog ovakvog tela, da se predlože mere kojima će se ljudi kontrolisati.

Naveli ste da postoji 10 dokaza protiv NATO-a, a među njima je i podatak koji se malo zna, da je NATO još 1999. godine u posebnom priručniku upozorio vojnike KFOR-a da mogu da obole.

— Oni su napravili brošuru kako američki vojnici treba da se ponašaju u određenim zonama na Kosovu, ne svuda — naravno, znali su rejone koje su gađali. Međutim, to nisu uradili sa italijanskim vojnicima i italijanski vojnici su dobili procese protiv svoje države, odnosno njihove familije, pošto veliki broj njih, nažalost, nije više među živima. Kada su naši ljudi tražili da se kaže koji deo je gađan municijom sa osiromašenim uranijumom, NATO recimo uopšte nije naveo brdo Pljačkovica, gde ga je naša vojska identifikovala. A brdo Pljačkovica je na tri kilometara od centra Vranja. Znači, vi ste namerno gađali repetitor RTS-a projektilima sa osiromašenim uranijumom, a to ste mogli da srušite i običnom bombom.

Uranijum vrh ledenog brega

Da li su hteli da se ratosiljaju svog radioaktivnog otpada?

— Sigurno. Svi oni koji govore o tome kako je radijacija beznačajna, kako alfa čestice ne mogu da prođu papir i slično, moraju da objasne zbog čega se onda skladišti nuklearni otpad. Švajcarska laboratorija konstatovala je postojanje plutonijuma. Plutonijum nije prirodni elemenat, on jeste proizvod reaktora što znači da vojno-industrijski kompleks koji pravi to oružje dolazi, bez ikakvog novca, do materijala koji ugrađuje u metke koji su mnogo prodorniji nego obični. Onda svoj nuklearni otpad, umesto da čuvaju i da plaćaju to čuvanje, seju po celom svetu i to je prava monstruoznost. Ako je osiromašeni uranijum zaista toliko bezopasan kao što pojedinci tvrde, zašto se onda uopšte čuva, zašto se prave skladišta, zašto se nuklearni otpad jednostavno ne ostavi na livadi?

A priča o osiromašenom uranijumu je tek jedan deo ledenog brega, hemijsko zagađenje je bilo ogromno. Gradovi koji su bili potpuno van Kosova su proglašeni nebezbednima po život, Novi Sad, Kragujevac, Bor i Pančevo. Nije da nije preduzeto baš ništa, ali je problem u tome što se ćutalo o tome.

Da li ste u kontaktu sa nekim albanskim lekarima sa Kosova koji bi se bavili istovetnim istraživanjima, jer kao što znamo osiromašenim uranijumom bombardovane su i mnoge lokacije na Kosovu?

— Najviše na Kosovu i tu je jako teško doći do podataka, zato što pre bombardovanja njihov registar za rak praktično nije postojao i ne možete da upoređujete.

Zar nije i Albancima sa Kosova u interesu da se zna istina i da se ljudi blagovremeno upozore da paze, posebno na lokacijama koje su zagađene?

— Naravno da jeste i naravno da će se sigurno pojaviti ljudi koji će o tome početi da govore, ali u ovom trenutku oni imaju problem što im je organizacija na Kosovu takva kakva je, što je to je jedna pseudo-država i što tamo imate ljude vrlo sumnjivog morala i kredibiliteta, pre svega u političkom vrhu koji verovatno još dugo vremena neće dozvoliti da se o tome govori. Mi imamo nekakve kontakte. Da li će ti se ti ljudi osmeliti da pričaju?

Značajni podaci Vojske Srbije

Očekujete da vam i vojska pomogne sa svojim podacima?

— Ministar Vulin nam je obećao da će nam dostaviti podatke koje ima vojska. Vojska je najsistematičnije pribavljala podatke o tome šta se dešavalo. Bilo je tamo lekara koji su pratili te naše vojnike i vojska je na neki način ostala potpuno usamljena. Moram da citiram moju koleginicu Branku Đurić, koja vodi radiološku zaštitu na VMA, koja je u jednom trenutku emotivno reagovala na ovom sastanku na Hemijskom fakultetu kada je rečeno da ništa nije urađeno. Urađeno je dosta toga, ali nešto je stavljeno pod državnu tajnu. Mi se nadamo da sada te tajne neće biti, da ćemo mi kao ozbiljni ljudi doći do svih tih podataka i da ćemo moći da ih izanaliziramo i biće jako dobro ako to obećanje gospodina Vulina bude ispunjeno.

Prvo da struka kaže svoje, pa onda tužba

Što se tiče pravnog aspekta, da li se vašem inicijativnom odboru neko obraćao iz inostranstva, izražavajući spremnost da pomogne?

— To je već pravničko pitanje. Bez matematike i statistike pravničko pitanje uopšte neće doći do toga da bude razmatrano. Ako sada počnemo da pričamo o tužbama, a još nemamo klasifikovane podatke, onda to baca senku na ceo ovaj naš pokušaj da se nešto uradi. Pustite nauku i struku da prvo kažu svoje.

Možda se ljudima koji su već oboleli žuri da to isteraju do kraja?

— Moguće, ali ako ne dokažemo direktnu povezanost, oni će samo potrošiti novac i nerve, a ništa neće uraditi. S druge strane, mi moramo da znamo kojem sudu treba da se obratimo. Vi ne možete da tužite NATO, bar tako kažu pravnici, ali možete da tužite svaku zemlju ponaosob. Pa zna se ko je najviše bombardovao — SAD, Velika Britanija….

Ili pojedince?

— Tako je. Ja bih zaista na sudu volela da vidim Bila Klintona i Tonija Blera, jer mi se čini da su njih dvojica sa uživanjem pratili ubijanje naše dece i ubijanje naših sugrađana i civila. Sad vidim da pojedini predstavnici NATO-a izražavaju žaljenje zbog civilnih žrtava, ali to što su uradili je veliki zločin i nadam da će jednog dana neko odgovarati za to, ali to je post festum.

Možete li da zamislite sud sličan Haškom koji će da procesuira, kao što ste rekli, Bila Klintona i Tonija Blera?

— U ovom trenutku ne, ali mislim da postoje viši sudovi nego što su ovi zemaljski.

 

Pogledajte još:

Izvor: Sputnik.rs

Top