NASTAJE VREME TERORA I RATOVA! UJEDINJENE NACIJE UKIDAJU PRAVO VETA: Rusija i Kina blokirane, Americi odrešene ruke za nasilje, a zemlje Balkana čeka… (VIDEO)

Ograničavanje prava veta bitno bi suzilo prava stalnih članova SB UN na uži krug pitanja koja nisu od vitalne važnosti za SAD i vodeće zemlje NATO-a, dok bi im sa druge strane dala odrešene ruke za akcije po nizu drugih pitanja bez mogućnosti da ih Rusija i Kina u tome ometaju.
Zasedanje Generalne skupštine UN u Njujorku ponovo je aktuelizovalo pitanje ukidanja, odnosno ograničavanja prava veta stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

 

 

Naime, vodi se intenzivna kampanja kojom se članice najznačajnije svetske organizacije pozivaju da ne glasaju protiv rezolucija koje bi mogle da spreče masovne zločine, a prema rečima ministarke inostranih poslova Lihtenštajna Aurelije Frik, u ovom trenutku 114 država podržava ideju ograničavanja prava veta koje ima pet stalnih članica SB UN — Rusija, Kina, SAD, Velika Britanija i Francuska.

Vladislav Jovanović, bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama, za Sputnjik objašnjava koliko je pravo veta značajno i kako bi izgledali odnosi snaga u svetu ako bi se to pravo ograničilo.

„Ograničavanje prava veta stalnim članicama Saveta bezbednosti ide u korist svih onih koji imaju manje prava od njih. Sve zemlje koje su na neki način manje jednake od nosilaca prava veta, imaju prirodnu potrebu da izjednače svoja prava sa tim monopolisanim pravom koje je Povelja dala pobednicima Drugog svetskog rata, savezničkim silama, kao neku vrstu nagrade, a sa druge strane kao osiguranje da će posleratno uređenje sveta biti takvo da neće zadirati u bitne interese saveznika — pobednika. To je stav koji je ostao i nalazi se u osnovi odnosa snaga u današnjem svetu“, objašnjava Jovanović.

Interesi SAD i NATO-a u prvom planu

Prema njegovim rečima, ukidanje prava veta je stalna tendencija, ali ona nikada nije bila prihvaćena, niti je ozbiljno uzeta u razmatranje, a šanse da se to postigne su male, gotovo nikakve.

„Međutim, pošto se sada ne traži lišavanje tog prava, već njegovo ograničavanje ili pomnožavanje uvođenjem predstavnika drugih kontinenata u taj beneficirani krug velikih sila, onda ovo može da bude naznaka politike Amerike da se Rusija i Kina, koje su u SB UN glavne prepreke za sprovođenje ofanzivne i nasilne politike koje SAD sprovode prema nekim zemljama, ograniče u svojim mogućnostima da to zaustave. Dakle, moguće je da se ova akcija sprovodi jer bi to odgovaralo Americi. Sa jedne strane, ograničavanje prava veta bitno bi suzilo prava stalnih članova SB UN na jedan uži krug pitanja koja nisu od vitalne važnosti za SAD i vodeće zemlje NATO-a, dok bi im sa druge strane dala odrešene ruke za akcije po nizu drugih pitanja bez mogućnosti da ih Rusija i Kina u tome ometaju”, kategoričan je Jovanović.

Kako kaže, smatra se da bi ograničavanje prava veta bilo lakše postići nego potpuno lišavanje tog prava ili proširivanje kruga stalnih članica SB UN, što bi bilo jako teško uraditi jer bi zadiralo u stečena pobednička prava velikih sila posle Drugog svetskog rata.

Americi sloboda da interveniše širom sveta

„Ideja je da se pravo veta ograniči u određenim stvarima, dakle, bilo bi zadržano kod nekih ključnih pitanja, ali bi za neka druga zapadne sile, pre svega Amerika, imale odrešene ruke. Međutim, ova inicijativa nema šansu jer Kina i Rusija dobro znaju da je to pravo koje imaju apsolutno i samo dok je takvo može u potpunosti da štiti njih i njihove interese od eventualnih jednostranih i nasilnih akcija koje bi Amerika mogla da sprovodi širom sveta“, ukazuje iskusni diplomata.

Na pitanje da li je broj od 114 država koje podržavaju ovu inicijativu zabrinjavajući, Jovanović kaže da su to zemlje koje se razlikuju po veličini i broju stanovnika, a čija je podrška mogla biti obezbeđena od strane Amerike koja na njih ima određeni uticaj.

„Međutim, koliko god da je veliki broj zemalja koje su za ograničavanje prava veta, pa čak i da ih je 180, ostaje činjenica da to apsolutno savezničko pravo iz Drugog svetskog rata ostaje nedodirljivo. Da bi se to izmenilo potrebno je da se mnogo štošta uredi u odnosima između velikih sila kako bi one bile sigurne da bi svet i bez njihovog prava veta bio podjednako bezbedan i siguran za sve njihove interese. To je teško predvidljivo i teško ostvarivo jer će među njima uvek biti podozrenja da onaj drugi nešto smera ili pokušava da sužava prostor njihovih geopolitičkih interesa“, napominje Jovanović.

Srbija i veto

Naš sagovornik podseća da je pravo veta koje imaju stalne članice SB UN, a pre svega Rusija i Kina, bilo značajno i za Srbiju u nekoliko navrata, mada nije uvek bilo i korišćeno. Kako kaže, Savet bezbednosti ne bi dozvolio agresiju NATO-a na Jugoslaviju, pa je ta akcija i izvedena mimo Ujedinjenih nacija.

„Srbija je posle 5. oktobra izbegavala da ulazi u direktne sukobe sa zapadnim silama, osim kada one vrše neprimerene antisrpske akcije, poput one britanske rezolucije o Srebrenici. Tada su Rusija i Kina zaustavile tu akciju prema nama, što je za nas bila velika usluga, a rekao bih i za zdrave međunarodne odnose i mir u svetu, jer žigosanje jedne zemlje kao genocidne je nešto što do sada nije učinjeno ni prema jednoj zemlji. To je bio jedan vrlo podao pokušaj da se Srbija potpuno izoluje kako u budućnosti ne bi mogla ni na koji način da štiti svoje interese“, zaključuje Jovanović za Sputnjik.

Podsećanja radi, inicijativu za ograničavanje prava veta ne podržava Ruska federacija i snažno protivi svakoj ideji koja vodi ka oduzimanju prerogativa sadašnjih stalnih predstavnika SB. Pravo veta, kako navode ruski zvaničnici, stimuliše članove Saveta da tragaju za izbalansiranim odlukama.

 

Pogledajte još:

Izvor: Sputnik.rs

Top