EKONOMSKI RAT KINA-SAD: Da li će ceh platiti neko treći? (VIDEO)

Američki predsednik Donald Tramp zatražio je ovih dana od svog punomoćenika za trgovinu da ispita odnos Kine prema intelektualnom vlasništvu.

 

To da u Kini postoji malo svesti o kršenju autorskih prava i velika spremnost na plagiranje u području dizajna i tehnike poznato je i u Nemačkoj. Ovde se svake godine dodeljuje “Plagiarius”, ružni patuljak sa zlatnim nosom, onome ko krade intelektualno vlasništvo. Bilo da je reč o kancelarijskim stolicama, meraču pritiska ili slavini – ove godine su falsifikatori robnih marki iz Kine ponovo bili vidno zastupljeni među onima koji su primili ovu negativnu nagradu.

Tramp zbog toga želi detaljno da prouči kinesku trgovinsku praksu. Ukoliko poverenik za trgovinu Robert Lajtizer otkrije prekršaje, Kini prete trgovinske sankcije, poručio je Tramp.

Na reakcije iz Kine nije trebalo dugo čekati. Peking je Sjedinjenim Državama zapretio protivmerama. Kina neće “sediti skrštenih ruku”, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Nemačka privreda je uznemirena.

“Sukob između dve najveće svetske ekonomije imao bi negativne posledice i po nemačku ekonomiju”,  kaže predsednik DIHK-a (nemačke privredne komore) Erik Švajcer za list “Noje osnabriker cajtung”.

Ali, postoje brojni razlozi da se sve ne uzme tako ozbiljno. Donald Tramp je već mnogo toga najavljivao, ali malo toga i sproveo. Njemu bi Kina takođe bila potrebna kao politički partner ukoliko se dalje zaoštri konflikt sa Severnom Korejom.

Marko Vagner iz “Komerzbanke” navodi i treći razlog. “Postoji veliki broj američkih firmi koje žele da prodaju svoje licence u Kini. I one naravno ne smatraju da su restrikcije protiv te azijske zemlje dobre”, navodi Vagner.

Naravno, postoji rizik da ipak dođe do trgovinskog sukoba. On bi naravno mogao da poprimi različite razmere. Ako Amerikanci samo ograniče uvoz iz Kine, onda bi nemačka privreda svakako mogla da profitira. Jer onda će, kako kaže Vagner, doći do “preusmeravanja trgovine”.

“Onda se više neće uvoziti čelik iz Kine, već on mora biti uvezen iz drugih delova sveta”, kaže Vagner.

Drugačije bi moglo da bude ako bi Tramp protiv Kine uveo brojne manje, ne tako drastične, ali neugodne mere. U tom slučaju bi nemačka ekonomija zaista mogla da bude negativno pogođena. Naime, Nemačkoj je važno da svim njenim trgovinskim partnerima ide dobro, da nigde nema zastoja i time ona može da odgovori na potrebe njenih mušterija širom sveta. Zbog toga predsednik DIHK-a Erik Švajcer ipak upozorava.

A podaci govore sledeće: Kina u SAD izvozi robu u vrednosti od 462,6 milijardi dolara. Time 18,3 odsto kompletnog kineskog izvoza ide u SAD. To je 21,4 odsto od celokupne vrednosti robe i usluga koje SAD uvoze. Pre svega reč je o robama široke potrošnje. Stoga u DIHK-u postavljaju više retoričko pitanje: kojim mašinama će ta roba biti proizvedena? Često to nisu samo mašine koje se izvoze u Kinu iz Nemačke, nego su to i nemačka preduzeća aktivna u Kini i koje rade na kineskom izvozu, piše Dojče Vele.

Carine na kinesku robu široke potrošnje, naravno, osetiće se i u SAD. Naime, carine čine uvoz skupljim.

“Velika većina američkih konzumenata će ispaštati zbog te politike i to posebno oni sa manjim primanjima. Milionerima sa Menhetna nisu potrebne jeftine uvozne majice – kaže profesor Stefan Kots, s Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.

A zaista za robe široke proizvodnje bude morala da se plaća visoka cena, hoće li Amerikanci tada još moći da kupuju nemačke automobile u dosadašnjem obimu, pitaju se u DIHK-u. Sa svakom od zemalja, Kinom i SAD, nemačka ekonomija ima trgovinski obim u visini od gotovo 170 milijardi evra, dakle ukupno oko 335 milijardi evra, što je dobrih 15 odsto od ukupnog iznosa nemačke spoljne trgovine. Predsednik DIHK-a je zato uveren u to da u trgovinskom ratu postoje samo gubitnici.

 

Izvor: Kurir.rs

Pogledajte još:

Top