TEŠKE OPTUŽBE ERDOGANA: Pogledajte koga krivi za prošlogodišnji puč – otpušteno još 7.400 ljudi! (VIDEO)

Skoro 7.400 državnih službenika otpušteno je u Turskoj zbog navodne povezanosti sa terorističkim grupama u vreme kada zemlja obeležava prvu godišnjicu od gušenja neuspelog pokušaja vojnog puca

 

Nakon neuspelog pokušaja vojnog puča, Turska je proglasila vanredno stanje koje je na snazi godinu dana, a koje je omogućilo vladi da odlučuje uz pomoć dekreta i otpusti više desetina hiljada ljudi, podseća AP.

Prema najnovijem dekretu, koji je objavljen u petak uveče, otpušteno je 7.395 državnih službenika među kojima su nastavnici, akademici, pripadnici vojske i policije, čime je broj otpuštenih porastao na više od 110.000.

„Prošlo je tačno godinu dana od kada se najmračnija i najduža noć u Turskoj pretvorila u svetao dan, od kada se neprijateljska okupacija pretvorila u narodnu legendu”, izjavio je danas turski premijer Binali Jildirim na posebnoj parlamentarnoj sednici, kojoj je prisustvovao i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Jildirim je zahvalio hiljadama ljudi koji su se odazvali pozivu turskog predsednika da izađu na ulice i pruže otpor pučistima.

„Mi možemo da ovde ponovo dođemo zajedno danas zbog naših 250 herojskih mučenika, 2.193 herojska veterana i velikog turskog naroda. Vaša zemlja vam je zahvalna”, poručio je Jildirim.

Više od 50.000 osoba je, takođe, uhapšeno zbog navodne povezanosti sa sveštenikom Fetulahom Gulenom, koji živi u egzilu u SAD, a kojeg Ankara sumnjiči za organizovanje neuspešnog puča, kao i terorističkim grupama. Gulen poriče te optužbe.

Komemoracije će početi u Ankari specijalnom sednicom parlamenta.

Potom će Erdogan, koji je u središtu današnjih događaja, otputovati avionom za Istanbul gde će učestvovati u narodnom maršu na mostu preko Bosfora, na kojem je pre tačno godinu dana došlo do krvavih sukoba, prenosi AFP.

U ponoć po lokalnom vremenu, odnosno u 21.00 sati po griničkom vremenu, ljudi širom Turske učestvovaće u skupovima u znak sećanja na izlazak velikog broja ljudi na ulice 15. jula u znak podrške Erdoganu.

Predsednik će se, dva sata kasnije, vratiti u Ankaru gde će održati govor u parlamentu, u vreme kada je pre godinu dana na tu zgradu izvršen napad.

Nakon toga će ispred predsedničke palate u prestonici biti otkriven spomenik žrtvama puča, u trenutku kada se bude začuo i jutarnji poziv na molitvu.

Razmere današnjih komemoracija širom zemlje imaju za cilj da 15. jul 2016. urežu u sećanje Turaka kao ključni datum u istoriji moderne države osnovane 1923. na ruševinama Osmanlijskog carstva, navodi AFP.

„Od sada, ništa više neće biti kao pre 15. jula”, rekao je Erdogan u govoru održanom u četvrtak, istakavši da države i narodi imaju kritične prekretnice u svojim istorijama koje oblikuju njihovu budućnost, a 15. jul je takav datum za Tursku.

Javni prevoz u Istanbulu je ovog vikenda besplatan, dok je mobilni operater Turkdžel poslao klijentima tekstualne poruke obećavši im besplatne dodatne gigabajte od 15. jula.

Takođe, između minareta nekih od najvećih osmanlijskih džamija u Istanbulu razapeti su osvetljeni slogani protv puča, kao što je „Neka naše jedinstvo bude večno”.

Uz natpis „Ep o 15. julu”, ogromni posteri na bilbordima u Istanbulu prikazuju ključne događaje u noći kada je pre tačno godinu dana izveden pokušaj puča, uključujući i predaju pučista.

Turske vlasti su 15. jul proglasile nacionalnim praznikom demokratije i jedinstva, kojim slave osujećivanje puča kao istorijsku pobedu turske demokratije.

Francuska agencija podseća da je 249 ljudi, ne uključujući pučiste, ubijeno kada je nezadovoljna vojna frakcija poslala tenkove na ulice i vojne avione, u pokušaju da svrgne Erdogana, posle deceniju i po na vlasti.

Međutim, u roku od nekoliko sati pokušaj puča je ugušen kada su se vlasti pregrupisale, a ljudi nagrnuli na ulice u znak podrške Erdoganu, koji je za pokušaj puča optužio svog nekadašnjeg saveznika, a sada neprijatelja – sveštenika Fetulaha Gulena koji živi u egzilu u SAD i poriče umešanost u puč.

Nakon toga, vlasti su, navodi AFP, počele najveću čistku u istoriji Turske, uhapsivši 50.000 ljudi i otpustivši više od 100.000 zaposlenih.

Erdogan je svoju poziciju u međuvremenu učvrstio pobedom na referendumu održanom 16. aprila o jačanju predsedničkih ovlašćenja.

 

Prošlogodišnji pokušaj puča u Turskoj, 15. jula 2016, ne samo da je iz korena potresao unutrašnju političku situaciju u toj zemlji, već i njene veze sa Zapadom, možda najviše sa Nemačkom, ocenjuje danas nemački državni radio „Dojče vele”.

Ozbiljnih napetosti u nemačko-turskim odnosima bilo je još pre pokušaja puča, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je 2016. pokušao da utiče na slobodu govora i mišljenja u Nemačkoj jer se osetio uvređenim zbog pesme satiričara Jana Bemermana.

Potom, kada je Bundestag 2. jula prošle godine masovna ubistva Jermena 1915/1916. okarakterisao kao genocid, turska vlada je reagovala ljutito i zabranila nemačkim poslanicima da posećuju vojnike u vazdušnoj bazi Indžirlik.

Pokušaj puča koji se dogodio nekoliko dana kasnije, Erdogan je okarakterisao kao „božiji blagoslov”, navodi nemački državni radio.

Predsednik Turske iskoristio je pokušaj puča da se obračuna s neomiljenim pristalicama Gulenovog pokreta.

Prema Erdoganovom njegovom mišljenju, Fetulah Gulen koji živi u Sjedinjenim Američkim Državama, stoji iza pokušaja puča, dok Gulen odbacuje sve te optužbe, navodi „Dojče vele”.

Za godinu dana od puča, u Turskoj je uhapšeno više od 50.000 ljudi, više od 100.000 državnih službenika je otpušteno i uskraćena su im primanja.

Kritiku nemačke savezne vlade, Evropske unije i NATO, Erdogan je okarakterisao kao „terorističku propagandu”.

Države koje su nakon mučenja u turskim zatvorima pojedinim građanima Turske dodelile azil, Erdogan vidi kao one koji „podržavaju terorizam”.

Kada je reč o Nemačkoj, pre svega se misli na odluku da se za više od 400 diplomata, oficira i vojnika NATO, ali i sudijama i visokim državnim službenicima odobri azil.

Ankara smatra da su oni odgovorni za pokušaj svrgavanja vlade. Prema nemačkom savezu sudija, potrebni su „konkretniji dokazi” kako bi se oni izručili toj zemlji, navodi nemački radio.

Zbog dekreta donetih u vreme vanrednog stanja, na udaru su ne samo pristalice Gulenovog pokreta, već i oni koji kritikuju vladu.

Broj uhapšenih novinara je tokom 2016. porastao na više od 150, a među njima je i nemačko-turski novinar Denis Jučel, dopisnik lista „Velt“koji je uhapšen u februaru ove godine. Protiv njega se vodi proces zbog toga što je objavio privatnu elektronsku prepisku ministra energetike Berata Albajraka, inače Erdgoanovog zeta.

Turske vlasti Jučela optužuju za „huškanje naroda i terorističku propagandu”, ali zvanične optužnice još uvek nema tako da se i dalje ne zna za šta se on konkretno tereti.

Jučel, koji ima i tursko i nemačko državljanstvo, nije jedini Nemac koji sedi u turskom zatvoru. Nakon propalog puča uhapšeno je 10 državljana Nemačke, među njima i novinarka i prevoditeljka Mesale Tolu.

Novinarska organizacija „Reporteri bez granica” koristi izraz „lov na veštice”, a Erdogana je stavila na spisak „neprijatelja slobode štampe”. Inače, kada je reč o slobodi štampe, Turska zauzima 155. mesto od 180 zemalja koje posmatra ta organizacija, navodi nemački državni radio.

Paralelno s progonom opozicije, Erdogan je pokrenuo reformu ustava koja je imala za cilj da se moć koncentriše na njegovu ličnost.

U tome su mu pomogli i Turci koji žive u Nemačkoj, a koji su na referendumu 16. aprila 2017. većinom glasali za reformu ustava.

Nastupi nekih turskih ministara u Nemačkoj otkazani su „iz bezbednosnih razloga”, zbog čega je Erdogan optužio nemačku vladu da se služi „nacističkom praksom”.

Bila je to kap koja je prelila čašu i zbog čega je kancelarka Angela Merkel izjavila: „Moralo bi da se prestane sa poređenjem Savezne Republike Nemačke s nacistima”.

Erdogan je, takođe, želeo da u Nemačkoj, uoči ili nakon samita G20, održi govor – ali ta želja mu nije ispunjena.

Zvanično objašnjenje otkazivanja glasilo je da „nema dovoljno policijskih snaga koje bi obezbedile skup”, ali je dodato i to da takav nastup „nije u skladu s političkim miljeom Nemačke”, navodi „Dojče vele”.

Nakon što je turskim vojnicima odobren azil, Turska je, isto kao i nakon usvajanja rezolucije o genocidu nad Jermenima, zabranila nemačkim poslanicima posete bazi Indžirlik.

I uprkos diplomatskim naporima i poseti Turskoj ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela, Ankara to odbija.

Zbog toga je Bundesag u junu 2017. odlučio da povuče 260 vojnika iz baze u Indžirliku. Reč je o posadi šest izviđačkih aviona tipa „Tornado” i jednog aviona-cisterne u sklopu koalicije za borbu protiv terorističke organizacije „Islamska država”.

Te jedinice prebačene su u Jordan, navodi nemački državni radio „Dojče vele”.

Odogovor opozicije

Lider vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu rekao je da pokušaj državnog udara od 15. jula 2016. godine nije u potpunosti istražen, navodi AP.

On je kritikovao vladu zbog toga što je vanredno stanje uvedeno posle pokušaja puča postalo “trajno”.

Zamenik lidera prokurdske Narodne demokratske partije (HDP) Ahmet Jildirim kazao je da su u obračunu koji je usledio posle neuspelog puča mete bili “ljudi i institucije koji su bili protiv puča i koji nisu bili članovi vladajuće stranke”. Dvanaest poslanika HDP-a nalazi se u zatvoru, uključujući i dvoje kopredsednika te stranke.

Kiličdaroglu i Jildirim su govorili na posebnoj sednici turskog parlamenta, posvećenoj prvoj godišnjici neuspelog vojnog udara, navodi AP.

Neposlušni pripadnici turske vojske, koji nisu imali podršku vojnog vrha, pokušali su u noći 15. na 16. jul 2016. da zbace vladu i predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Oni su krenuli tenkovima, avionima i helikopterima na najviše državne institucije i bombardovali parlament Turske i druge državne zgrade. Njih su zaustavile snage lojalne Erdoganu i građani koji su izašli na ulice. U sukobima je poginulo više od 250 osoba, a povređeno je više od 2.000 ljudi.

Od neuspelog julskog puča i proglašenja vanrednog stanja u Turskoj je uhapšeno oko 50.000 ljudi i otpušteno oko 100.000 državnih službenika, uključujući 4.200 sudija i tužilaca.

Za organizovanje državnog udara turska vlast je okrivila pokret Fetulaha Gulena, turskog propovednika koji živi u SAD i odbacuje te optužbe.

Pročitajte još: PUTIN NAREDIO HITNU POMOĆ STANOVNIŠTVU: Haos u Tadžikistanu, morala da interveniše vojska – ovo ima samo u Rusiji! (VIDEO)

AMERI GUBE STRPLJENJE SA SRBIJOM: Postavili utimatim Vučiću, “Srbija mora biti opreznija u spoljnopolitičkim odlukama”!

NATO TRUPE OPTUŽENE ZA BIOLOŠKI RAT: Otrovni crni skakavci iz prete Balkanu, najezda krenula iz Bondstila – panika u Srbiji! (VIDEO)

Izvor: Tanjug/ Dojce

Top