ZVANIČNIK NATO OTKRIVA: ”NATO ne određuje odnose BiH i Rusije”, Tači matiran u Briselu – samo Srbi neće NATO!

Uslov iz Talina o vojnoj imovini ostaje i vlasti BiH ga moraju ispuniti ako žele napredak na NATO putu, rekao je Tamir Vaser, zamjenik šefa Misije SAD pri NATOu u Briselu u intervjuu za ”Nezavisne”

On je rekao da NATO ima određene standarde, ali ne određuje kakve će odnose zemlja imati sa drugim zemljama, uključujući i Rusiju. “NATO vam neće određivati vaše bilateralne odnose, uključujući i odnose s Rusijom. O tome odlučujete sami”, rekao je Vaser.

NN: Mnogo se priča o nepokretnoj vojnoj imovini. Da li bi NATO trebalo da snizi kriterijume i olakša aktiviranje MAP-a?

VASER: Kao što znate, uslov u vezi s vojnom imovinom postoji još od 2010. godine, od samita u Talinu, i postavljen je na zahtjev vlasti BiH. Objasnili su nam da će oni to lako sprovesti i tako demonstrirati da državne institucije funkcionišu kad je u pitanju težnja ka članstvu u NATO-u. Nakon toga, pokazale su se dvije stvari. Prvo, političko tretiranje tog pitanja pokazalo se mnogo izazovnijim nego što se isprva mislilo. A drugo, čak i tamo gdje su državne institucije funkcionisale, entitetske nisu. Na primjer, u vezi s nekretninom u Han Pijesku entitet nije ispoštovao jasnu sudsku odluku. Tako da mogu reći sljedeće: uslov iz Talina ostaje i vlasti BiH ga moraju ispuniti ako žele napredak na NATO putu. Istovremeno, BiH je prošle godine usvojila Pregled odbrane. Kada sam došao u BiH 2011. ispunjavanje tog uslova je bilo “pitanje dana”. Taj uslov je ispunjen nakon pet godina, deset godina otkad je postavljen. Nakon usvajanja, NATO se saglasio da pomogne BiH u vezi s njegovom implementacijom, tako da se ne može reći da je vojna imovina potpuno blokirala saradnju…

NN: Da, ali svi govore o vojnoj imovini i stalno čujemo molbe prema NATOu da malo spusti ljestvicu. Da li je tu u pitanju nesporazum?

VASER: Mislim da jeste. Nema nikakve sumnje da je to nešto što stoji na putu ka članstvu. Ali kad je u pitanju saradnja između BiH i NATO-a, NATO se saglasio nakon usvajanja Pregleda odbrane da unaprijedimo saradnju, koja, usput rečeno, nikad nije ni prekinuta, tako da mislim da bi bilo pogrešno reći da smo bilo šta odblokirali. Dok radimo na pitanju imovine, nastavljamo saradnju i radimo poslove koje bi ionako trebalo da uradimo.

NN: Da razjasnimo nešto vrlo važno  u BiH postoji percepcija da NATO moli i insistira na tome da BiH postane članica. I na osnovu te percepcije mnogi u BiH govore  ako nas želite u NATOu, spustite kriterijume. Po mom mišljenju, ovo je osnov nesporazuma BiH i NATO-a.

VASER: Pravo svake zemlje je da odluči želi li biti članica ili ne. Predsjedništvo BiH je 2006, naglašavam uz konsenzus sva tri člana Predsjedništva, podnijelo zahtjev da BiH postane članica. Sve dok taj zahtjev postoji, NATO i SAD, kao saveznik, će pomagati BiH da postigne taj cilj. Tako je bilo i s Ukrajinom. Oni su jednom rekli da žele ići ka članstvu. I kao i u slučaju BiH, mi smo im pomagali. Ali onda su u jednom trenutku rekli da to više ne žele. A mi smo rekli  u redu. Njihovo članstvo u NATOu više nije na stolu. Ako nekad postoji utisak da NATO insistira na pitanjima koja stoje na putu BiH ka članstvu, to je zato što mislimo da su te reforme nešto što će koristiti građanima bila ili ne BiH članica Alijanse.

NN: Ali u BiH se najmanje priča o tome. Više se priča o tome treba li dozvoliti uticaj Rusije, Turske, bliskoistočnih zemalja itd. nego o reformama…

VASER: Svaka zemlja unutar sebe vodi diskusiju o tome zašto želi ili ne želi ići u NATO. Svaka od zemalja koja se pridružila NATOu imala je svoje razloge i prioritete. Nekim zemljama je pitanje Rusije bilo važan faktor u odluci, poput baltičkih zemalja. Za Crnu Goru, koja nikad nije bila dio Varšavskog pakta, pitanje članstva je zauzimanje boljih pozicija u Evropi. Tako da svako ima vlastite razloge.

NN: U BiH imamo situaciju da su dva konstitutivna naroda izrazito za NATO, a jedan, srpski narod, izuzetno protiv. I kako sad ostvariti bilo kakav konsenzus po tom pitanju? Znate li Vi?

VASER: Tokom moje službe u BiH razgovarao sam s mnogo Srba koji su protiv članstva BiH u NATOu. Mnogi od njih su bili zainteresovani za reforme koje su dio procesa pridruživanja Alijansi zato što su smatrali da su te reforme korisne bez obzira na to što oni ne žele članstvo. Kada pričamo o konkretnim stvarima koje ljudima mogu pomoći na različite načine, onda možemo voditi produktivan dijalog. Glavni štab NATO-a u Sarajevu je tu uradio sjajan posao.

NN: Čini mi se da je ključno pitanje za Srbe sljedeće: da li eventualno članstvo u NATO-u znači prekidanje odnosa s Rusijom?

VASER: NATO Vam neće određivati vaše bilateralne odnose, uključujući i odnose s Rusijom. O tome odlučujete sami. Ali, NATO ima određene standarde. Na primjer, nakon 2014. NATO je suspendovao praktičnu saradnju s Rusijom, i to je bila odluka nas kao alijanse. Neke zemlje članice su još uvele i sankcije Rusiji. Ali to je bila odluka pojedinačnih zemalja. NATO o tome ne odlučuje. Čak i nakon Ukrajine neke NATO članice imaju različite nivoe odnosa s Moskvom. I to je nešto što je dio bilateralnih odnosa. NATO kao alijansa je rekao da mi imamo određene standarde i vrijednosti kojih se držimo, a Rusija ih je prekršila nakon okupacije Krima. Poslije toga, mi kao alijansa s njima ne možemo imati iste odnose, a mnoge zemlje su na bilateralnom nivou odlučile da preuzmu taj stav. Tako da postoji logika između toga da odluke koje donosimo kao alijansa imaju efekta na zemlje članice koje dijele iste vrijednosti i standarde. Ali NATO nikome neće narediti kakvu poziciju će zauzeti u vezi s pojedinim pitanjima.

Vojska Kosova

NN: Da se osvrnemo na pitanje Kosova. Mnogi vjeruju da iza odluke Hašima Tačija da pokrene pitanje osnivanja vojske stoje SAD, odnosno da on tako nešto ne bi rekao bez njihove saglasnosti.

VASER: Generalni sekretar NATO-a je javno izrazio zabrinutost zbog tog prijedloga. Razlog je jednostavan: to pitanje mora biti riješeno unutar ustavnog okvira, a to znači da osnivanje vojske zahtijeva podršku manjina. A to, opet, znači da je potrebna saglasnost srpskog naroda koji živi na Kosovu. Taj stav generalnog sekretara i SAD dijele u potpunosti. I zato su SAD pozdravile Tačijevu odluku da u ovom trenutku neće nastaviti s tim prijedlogom i ohrabrujemo ga da radi na način koji je propisan Ustavom. Istovremeno, jako je važno da se Srbi vrate u institucije i uzmu konstruktivno učešće u radu Vlade, parlamenta i drugih institucija Kosova. Ne može biti da ljudi iz Beograda, koji ne žive na Kosovu, donose odluke u ime ljudi koji tamo žive. To treba da rade Srbi koji žive na Kosovu. SAD su bile veoma jasne prema predsjedniku Tačiju da odluke donosi na ustavan način, ali istovremeno nam treba srpska zajednica kao konstruktivni partner.

Pro;itajte još: ČEKA SE REAKCIJA IZ HAGA: Oštre reakcije iz regiona zbog penzija za pripadnike HVO – Hrvatska priznala zločinački poduhvat?!

KOMUNISTI GA GADJALI TORTOM: Incident u Beogradu, prekinut govor Francuza – pogođen u glavu (VIDEO)

OVO MORATE DA ZNATE: Stvari koje smatraju ružnim i uvredljivim u Rusiji, važe za sve – Rusi se plaše samo ovog!

Izvor: nezavisne.com

Top