Opasna sakrivena nauka

U Rusiji postoji 45 zatvorenih gradova u kojima živi, radi, obrazuje se i podiže decu više od 1.300.000 ljudi. Ovi gradovi nisu postojali na geografskim kartama u vreme Sovjetskog Saveza. Spolja i iznutra strogo ih čuva vojska. Doći u neki od njih u goste moguće je samo uz specijalnu dozvolu. Stanovnici se bave naučnim ili proizvodnim radom vezanim za neku opasnu ili bezbednosno osetljivu tehnologiju. Predstavljamo šest takvih naselja.

Grad Mirni se nalazi na mestu gde je u vreme carske Rusije prolazio takozvani „carev put“ ka Belom moru. Prema legendi, Mihailo Lomonosov, osnivač slavnog moskovskog univerziteta, upravo je tim putem 1730. godine išao u Moskvu, prateći kola sa tovarom. Doduše, nema nikakvog obeležja, svi glavni spomenici Mirnog vezani su za osvajanje kosmosa. Prvi državni kosmodrom „Pleseck“ dugo je bio svetski lider po broju lansiranja kosmičkih brodova. Ponosni grad na svom grbu ima kosmički brod i polarnu svetlost, koja govori o njegovom položaju na dalekom Severu.

Mirni je pun monumenata i obeliska. U čast lansiranja prvog sovjetskog navigacionog kosmičkog broda podignut je obelisk „Kosmos-1000“, a 1989. ušao je u orbitu satelit „Kosmos-2000“, pa je i taj događaj obeležen spomenikom, koji je zbog sličnosti sa popularnim oblikom stanovnika drugih planeta nazvan „vanzemaljac“.

Sarov

Montiranje laserskog uređaja „Luč“ u Nuklearnom centru. Izvor: RIA „Novosti“.

Sarov je neobičan grad. Sa jedne strane, u njemu se prave atomske bombe, a sa druge je poznat po pravoslavnoj svetinji — Sarovskom manastiru. U ovom manastiru, u kome je tipik posebno strog, 1778. godine iskušenik je postao slavni prepodobni Serafim Sarovski. Oba obeležja grada predstavljena su i na njegovom neobičnom grbu.

Ispod Sarovskog manastira postoji pravi podzemni grad u koji su se otšelnici povlačili u potrazi za mirom i tišinom. Kažu da je nekada u podzemlju postojalo i jezero kojim je moglo da se plovi čamcem.

U Nuklearnom centru postoji Muzej atomskog oružja, jedini te vrste na svetu. Njegov glavni eksponat je čuvena „Car bomba“. Detonacija ove termonuklearne naprave 1961. na arktičkom arhipelagu Nova zemlja bila je najveća eksplozija u istoriji (10 puta veća od ukupne snage svih eksplozivnih sredstava upotrebljenih tokom Drugog svetskog rata u celom svetu) i jedan od ključnih događaja Hladnog rata. Naravno, većina eksponata u muzeju su kopije.

U Nuklearnom centru u Sarovu danas radi više od 18 hiljada stručnjaka: fizičara i matematičara, inženjera i programera, koji se bave održavanjem nuklearnog arsenala Rusije i njegovom bezbednošću.

Ozersk

Radnik „Majaka“ barata visokoradioaktivnim materijalom pomoću manipulatora. Izvor: RIA „Novosti“.

Preduzeće „Majak“ je odigralo ključnu ulogu u prvim fazama sovjetskog nuklearnog programa 1940-ih. Stručnjaci iz prve garniture radnika „Kombinata br. 817“ (tako se ranije zvao „Majak“) podvrgavani su najstrožoj selekciji. Po dolasku na tajni objekat tokom nekoliko godina nije im dozvoljavano čak ni da se dopisuju sa bližnjima.

Neobični grb ovog grada sadrži stilizovani prikaz nuklearnog reaktora iz koga isijava energija, predstavljena gušterom (simbolom Urala) sa ognjenim repom.

Život u zatvorenom gradu stanovnici Ozerska danas ne shvataju kao ograničenje, nego kao privilegiju. Zato se u njihovom odnosu prema došljacima može primetiti izvesna doza snishodljivosti.

Moderni „Majak“ reciklira upotrebljeno nuklearno gorivo iz Rusije i mnogih drugih zemalja i proizvodi veliki broj retkih i važnih radioaktivnih izotopa koje preko 40 zemalja sveta kupuje za medicinske potrebe.

Gorivo koje je 2010. odvezeno iz Nuklearnog instituta u Vinči kod Beograda otišlo je na preradu upravo u „Majak“.

Znamensk

Naučnici prove­ravaju satelit „Inter­kosmos-1“  pred lansiranjem. Izvor: RIA „Novosti“.

Vojni poligon „Kapustin Jar“, izgrađen 1946. godine, bio je namenjen za testiranje prvih sovjetskih balističkih raketa sa bojevim glavama. Miroljubiv naziv (u prevodu: „Kupusov Do“) dobio je po istoimenom selu. Od 1962. poligon obavlja i funkciju manjeg kosmodroma za istraživačke satelite i lake rakete nosače.

Prvi načelnik poligona „Kapustin Jar“, general-major Vasilij Voznjuk, stupio je u službu 1946. i do danas uživa poštovanje žitelja, a u kancelarijama se mogu videti njegovi portreti. Pored lokalnog Muzeja kosmonautike izloženi su primerci vojne tehnike, raketni sistemi i radari.

Severomorsk

Vojnik Severne flote stražari na molu pored kon­tej­nera za raketu. Izvor: RIA „Novosti“.

Severomorsk, nekada zaselak Vaenga, smešten je na obali Kolskog zaliva u Barencovom moru. Prvobitno su u tim krajevima živeli Saami i Pomori, a kasnije, u 20. veku, doselili su se Finci i Rusi. Izgradnja vojne baze za ratnu mornaricu započeta je sredinom 30-ih godina prošlog veka, a status zatvorenog grada Severomorsk je dobio tek posle raspada SSSR-a, 1996.

Severomorsk se nalazi iznad polarnog kruga, tako da se preko zime spušta polarna noć koja traje od početka decembra do sredine januara. Pravi arktički mrazevi su ovde retki, ali zbog ledenog vetra i visoke vlažnosti vazduha u početku je vrlo teško navići se na klimu.

Ponos Severomorska i Severne flote, najjače ruske vojne flote, sada su teška nuklearna raketna krstarica „Petar Veliki“ i nosač aviona „Admiral Kuznjecov“.

Vlasiha

Dugo je Kostino bilo obično malo selo blizu Moskve. Međutim, 1932. ovde je podignuto zdanje glavnog kompleksa Vakcino-serumskog instituta Radničko-seljačke Crvene Armije. Zatim su do Drugog svetskog rata na području Vlasihe organizovani visoki vojno-politički kursevi. Oktobra 1941. u Vlasihi je bio stacioniran štab Zapadnog fronta, odakle je slavni Georgij Žukov rukovodio odbranom Moskve.

Posle rata se tu nalazio Štab strateške avijacije. Godine 1960. vojno naselje je u potpunosti stavljeno na raspolaganje strateškim raketnim jedinicama. Danas se odavde upravlja svim kopnenim nuklearnim jedinicama Rusije.

Top