MILORAD DODIK Egomanijak je pojeo Ultrapragmatika

1.
Rukovodstvo Republike Srpske organizovalo je juče referedum koji je direktno u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, saopštio je Stejt Department.
“Sjedinjene Države osuđuju ilegalni referendum i podržaće lokalne institucije dok nastoje da zatraže odgovornst lidera Republike Srpske za podrivanje vladavine prava i opstrukciju implementacije Dejtonskog sporazuma”, kaže se u saopštenju koje je poptisao zamjenik portparola Mark Toner.
“Pozivamo sve strane u Bosni i Hercegovini da se uzdrže od budućih poteza i retorike koja vodi u razdor i da se fokusiraju na hitne društvene, političke i ekonomske reforme”, kaže se u saopštenju Stejt Departmenta, koje je objavljeno 26.09.2016. godine, dan nakon održavanja referenduma u Republici Srpskoj.
2.
Svi u Republici Srpskoj “zaboravili” su na ovaj stav Stejt Departmenta, u silnoj želji da po svaku cijenu relativizuju odluku SAD-a da Milorada Dodika smjesti na “Crnu listu”.
Ovaj javni stav “Stejt departmenta” bio je “okidač” za “Crnu listu”, jasan znak da je pređen “Rubikon”, ali ne u Cezarovom stilu (Dapače!), i da će se insistiranje na nepoštivanju Ustavnog suda BiH, kazniti.
Nezvanično je to odlučeno i ranije, ukoliko referendum bude održan, i o svemu je Dodik jasno obaviješten, pa je svako svođenje priče na “Američku ambasadu” i “Odlazeću administraciju” pucnji u prazno, spin-ćorci, jer 26. septembra Administracija, koja je donijela odluku o Crnoj listi, nije bila Odlazeća.
Izbori u SAD-u održani su desetak dana nakon ovog saopštenja, 08. novembra 2016. godine.   
3.
Relativizacija je, kako je to uobičajeno kod Režimskih spinova, preforsirana i hiperinflatorna, pa je “vjera” u novog američkog predsjednika Donalda Trampa i njegovo “zanimanje” za Dodika prešla u bagatelisanje istog tog Trampa i SAD-a, što je kontraproduktivno po glavne aktere Režima, čak i da ima neke nade da će novi predsjednik Amerike nekim Proviđenjem “spoznati” da lider SNSD-a ne zaslužuje svoje mjesto na “Crnoj listi”. 
Nažalost, realnost kaže da ni nade nema, tako da je bagatelisanje preraslo u cirkuzanje Režima sa samim sobom i sopstvenim “značajem”.
4. 
Nažalost, pogubna je činjenica da prvi čovjek Republike Srpske ima katastrofalno loš odnos sa SAD-om, državom što je najsnažniji garant Dejtonskog sporazuma, samim tim i Republike Srpske. 
Poražavajuća je to činjenica po svakog kome je stalo do Republike Srpske, bez obzira kakvo mišljenje imao o njenoj vlasti.
5.
Gore od toga je što sam Dodik, koji je, svojevremeno, nakon brojnih inauguracija svojih političkih protivnika na “Crne liste” SAD-a, ultimativno zahtijevao da Sankcionisani odmah napuste pozicije na kojima se nalaze, “jer nanose štetu interesima Srba, RS i BiH”, sada čini sasvim suprotno i pokušava ispred sebe isturiti i Narod, Srbe i Republiku Srpsku. Kako bi ih žrtvovao u nadi da će spasti sebe, iako nade za to nema. 
6.
U tome ga prati i Vrh Režima, cijela vladajuća Koalicija, koju Grandomanija ne popušta; I dalje nastupaju sa “pozicija Sile” koja diktira uslove i SAD-u i Evropskoj uniji, pa tako zahtijevaju proglašenje američke ambasadorke u BiH Morin Kormak “personom non grata”; EU opominju da će zaustaviti evropske integracije BiH, ukoliko države članice EU uvedu sankcije Dodiku, slijedeći one američke. A sve su prilike da će se to i desiti (u najmanjem dio zemalja članica EU), nakon čega bi mogli da se naslušamo budalaština da su te evropske zemlje “klintonisti”, koji će uskoro postati “odlazeće administracije”.
7.
Politika besmisla, zaokreta “iz minute u minutu”, politika laži, obmana, opsjena, politika kojoj “sve staje pod kapu”, koju vodi Režim može sebi dozvoliti i da Konja proglasi za Senatora, tako i sebe “Silom planetarnom i Nebeskom”, ali takva “politika” vodi ravno u potpuni slom.
Takva politika nije nikakav stav prema SAD i EU, nikakav atak na BiH, još manje na Zapad; Takva politika je direktan, razoran udar na Republiku Srpsku i Narod; To je Dželatski potez kojim se sopstvenom Narodu namjerava “odrubiti” glava.
Svako ko podrži takvu politiku besmisla, antinacionalnu politiku, svako onaj ko je sprovodi, svako onaj ko joj se odlučno ne suprotstavi, direktno radi protiv Republike Srpske i Srba u cjelini.
Nagledali smo se ovih i ovakvih situacija u proteklih dvadesetak godina i uvijek je antipolitika, kada se na njoj insistiralo, izrodila deblji kraj batine za narod. To što su padali i njeni lokalni protagonisti slaba je, nikakva, utjeha za bijedu, siromaštvo, nemaštinu u koju je narod bivao gurnut. I u kojima se i sada davi.
8.
Ambijent u kojem se nalazimo je dežavi sindrom.
9.  
SNSD 2017. kopira saopštenja SDS-a iz 1997. godine, potvrđujući sopstveni antidarvinizam i neprirodno stanje da preko 160/170/180.000 članova te stranke, kroz svoje predstavnike u vrhu stranke, priznaju da SNSD ima samo jednog Čovjeka koji nešto vrijedi, zna i znači – Milorada Dodika.
SNSD je poražavajuće autodestruktivan, snažno suicidan, fatalistički sklon samopreziru, kada je sebi dozvolio da prizna da ima samo Jednog Člana i nikoga više sem njega ko bi mogao da ponudi političku agendu za izlazak iz teške krize u koju je Jedini član SNSD umočio i sebe i Srbe i Republiku Srpsku. 
Poražavajuće po SNSD-e je da niko, kako sami saopštavaju u prekopiranom SDS-ovom saopštenju iz jula 1997. godine, nije ništa naučio iz Dodikove Ultrapragmatične faze i da su baš svi usvojili njegov Egomanijak stadij.
Kada bi danas postojao ijedan Ultrapragmatični “Dodik” u SNSD-u on bi se odmah zahvalio Egomanijaku Dodiku. Ali ne postoji.
10.
SNSD se odlučio za Neprepoznatljivost – ostaje i dalje samo Jedan Čovjek.
Ima tu i jedna podmukla dimenzija – nesporno je da Vrh (dobar dio) čeka da Dodika sruši Ambijent koji nadolazi i koji će biti vrlo izazovan za politički preživjeti; Preciznije koji će biti gotovo nemoguće politički preživjeti!
Kolateral te dimenzije jeste Narod i Republika Srpska, koji će pretrpiti velike štete. To čekanje opet proizvodi Neprepoznatljivost i svjedoči da je u SNSD-u, koliko god da ih je, primarna bila bitka za pozicije, a nikako bitka za kvalitet.
11.
Očekivana neodgovornost od SNSD-a, sada već fosilnog mastodonta.
12.
Reakcije takozvane Opozicije mogle bi se okarakterisati kao Poslovična Nesposobnost, protkana teško skrivanim licemjerstvom najnižeg nivoa.
Opozicija djeluje po principu Slučajnih Prolaznika u predizbornoj/prednovogodišnjoj anketi koja, papagajski banalno, trivijalno i beskrvno “izražava nadu” da Dodik “neće povući Republiku Srpsku i narod” sa sobom u izolaciju, u sukob, u slom…
13.
Šta oni rade da se to ne desi?
Uobičajeno Ništa.
Oni čak javno osuđuju sankcije Dodiku, iako ih već godinama priželjkuju i iako se već godinama (nejavno) “umno pitaju” kako to da Dodiku sankcija nema?! 
I kada te sankcije dođu, Tzv. Opozicija se sakrije pred Dodikom.
Niko da kaže, insistira, ultimativno traži, zahtijeva… da se Dodik povuče, jer je već premnogo štete nanio; Svaka dalja može biti kobna. 
Ne, Tzv. Opozicija izigrava Majku Terezu, pokušavajući iza dirljive megalažne demokratičnosti prikriti iskežene osmijehe/zube, ali i sopstvenu impotentnost, koja je kod te grupacije neizlječiva.    
14.
Decenija istog igrokaza – Jedan Čovjek, ovaj put u potpuno izgubljenoj situaciji, i dalje Jednim pogledom satire tu izanđalu grupaciju, koja sebe naziva Opozicijom.
15.
Razbijenost Tzv. Opozicije ubrzano metastazira; Potrošenost te grupacije je rukom već opipljiva; SDS je tragikomičan: Usred Dodikovg sloma, oni se dalje samoslamaju, lične sukobe vode na javnoj sceni, pomažu SNSD-u da se pokuša rasteretiti pritiska…
Trojanski Konji su u punom galopu u toj stranci, razigrani kao nikad dosad.
Vukota Govedarica sve više djeluje kao stečajni upravnik te stranke, koji uzaludno pokušava pronaći neka dobra u njoj. 
Nije do Vukote; Naslijedio je Ruševinu, sa koje odvlači ko šta stigne.
16.
PDP snatri da zauzme SDS-ovu poziciju, iako nisu sigurni da mogu zadržati i postojeću, dok je NDP tek izblijedjela fusnota na političkoj karti. 
17.
Bez obzira na sve, Milorad Dodik bi trebalo odmah da se povuče, kako bi se spriječila dalja erozija RS i Naroda, dalje potonuće u živo blato beznađa; Milorad Dodik trebalo bi da se povuče i zbog sebe, kako njegov politički kraj ne bi bio mnogo dramatičniji od ovog trenutka u kojem se sada nalazi i koji je za njega već horor; Milorad Dodik bi trebalo odmah da se povuče kako bi se otvorili procesi i u SNSD-u i u drugom strankama, koji bi izrodili, za početak, prelazni period iz “Egomanijak faze” ka, kakvoj takvoj, pragmatičnoj fazi, pod imenom – Daj Šta Daš, jer to je najviše što se u ovom trenutku može dobiti. 
18.   
Da li će se Dodik povući?
Možda je preciznije pitanje – Da li će Dodik biti politički sklonjen?
Odgovor je u tački 1.
19.
Ostanite sa mnom.
Piše:Slobodan Vasković
Top