Čovjek iz sjenke

Donald Tramp je u svojoj predizbornoj kampanji iskoristio punu snagu interneta i društvenih mreža, što ga je, između ostalog, odvelo do pobjede. Međutim, ono što se u javnosti manje zna

jeste to da iza tog trijumfa stoji „čovjek iz sjenke“ — Bred Parskal, marketinški strateg iz San Antonija koji je vodio digitalne snage u kampanji u „Projektu Alamo“.

U žestokoj trci za predsjednika države kandidati nisu štedjeli. Prema nekim podacima, Hilari Klinton je na rad sa internet resursima potrošila 3,1 miliona dolara, a Tramp, koga su mnogi smatrali autsajderom, skoro pet puta više — 14, 2 miliona dolara. Te pare je od Trampa uzela jedna jedina firma — „Džajls Parskal“, koja je u vlasništvu Parskala.  

Četrdesetogodišnji Parskal se podigao iz nižih slojeva društva i našao se u Trampovom okruženju nakon što je pokazao spremnost da služi interesima njegove porodice. U Trampov tim je ušao prije šest godina, kada mu je ponuđeno da napravi sajt za kompaniju „Tramp internešenel rialti”. Dogovor je sklopljen za, kako su smatrali vodeći ljudi Trampove kompanije, mizernih 10.000 dolara, ali taj posao i poslovi koji su uslijedili omogućili su Parskalu da otvori svoju agenciju i zaradi milione. Zajedno sa Parskalom, na osmišljavanju digitalne operacije i pripremanju terena radio je i Trampov zet Džered Kušner, koji je diskretno postao jedan od najbližih savjetnika svog tasta.

Tridesetpetogodišnji milioner oženjen je Trampovom ćerkom Ivankom Tramp, nerado se pojavljuje pred kamerama i uglavnom, kako tvrde mediji, „operiše iza kulisa“. Kušner se bavi  nekretninama i vlasnik je lista „Njujork obzerver“.

Kušner je u ambicioznu digitalnu operaciju — „Projekat Alamo“ uključio i ljude iz Silicijumske doline — tihe pristalice Trampa i stručnjake za digitalni marketing.
Neki američki mediji čak Kušneru pripisuju zasluge za digitalnu operaciju koja je njegovom tastu pomogla da dobije izbore, a navodno on je pripremio i teren za veliku akciju prikupljanja novca i na društvenim mrežama. Parskal je sve to sproveo u djelo.

On je korisnike Fejsbuka i interneta bombardovao saopštenjima i pravio baze podataka. Uoči izbora „trampovci“ su računali da će imati 12-14 miliona adresa elektronske pošte i drugih informacija, uključujući podatke kreditnih kartica ljudi, koji su davali manje donacije na predsjedničku kampanju republikanca. Kada je u junu Trampov tim poslao prve mejlove ljudima, većina tih pisama je završila u „spamu“. Ali uprkos tome, za prve dijve nedjelje skupljeno je 40 miliona dolara. Prema nekim izvještajima, Trampov tim, koji je imao više od 100 ljudi, trošio je nedeljno 100.000 dolara na istraživanja javnog mnenja i razne ankete, čiji su rezultati uporno pokazivali jedno te isto — Tramp gubi od Klintonove.
Ali za razliku od klasičnih ispitivanja javnog mnenja, Trampov „digitalni guru“ je dobijao rezultate veoma brzo i imao je jasnu sliku o tome na koje birače treba da preusmjeri svoje napore. Čak 13,5 miliona birača u 16 američkih država bili su u kategoriji „neopredijeljenih“, ali je sve ukazivalo na to da ih je moguće pridobiti.

Saradnici Trampovog centra, a među njima je bilo i onih koji su radili na „bregzitu“ u Londonu na strani evroskeptika, tvrdili su da su bili u mogućnosti da izoluju one birače koji ne žele da podrže Trampa i stoga su odbijali da učestvuju u anketama.

Takođe, Trampov tim je napravio specijalan program Battleground Optimizer Path To Victory, kako bi neprestano pratio situaciju u državama i podatke koji su od presudne važnosti za dobijanje pobjedničkih 270 glasova.

Oni su radili na tome da one koji naginju Trampu pretvore u vatrenu podršku republikanskom kandidatu, a u isto vrijeme nastojali su da obeshrabre one koji pružaju podršku Hilari Klinton. Na udaru su bile tri grupe potencijalnog elektorata Klintonove:  bijeli-liberali idealisti, mlade žene i Afroamerikanci. Na prve je trebalo da utiče skandal sa mejlovima Klintonove, na druge — žene koji su optuživale Bila Klintona za seksualno uznemiravanje, a na treće izjave Klintonove iz 1996. godine kada je vrijeđala Afoamerikance, nazivajući ih pogrdnim imenima.

Obično političari za vrijeme predizbornih kampanja troše milione da bi saznali više o  interesovanjima svojih potencijalnih birača, ali Tramp se u ovom slučaju obraćao biračima protivnika.   

Ipak, tim je našao način i kako da se na Fejsbuku približi Trampovim pristalicama i da ne dozvoli da promijene mišljenje ili da se smanji njihovo interesovanje čak i nakon izbora. Uložio je dva miliona dolara u reklamu na Fejsbuku, a za dobijanje analitičkih podataka koristio je  „Brand lift“, pomoću kojeg je ocjenjivao efekat reklamne strategije i pratio ko reaguje na spotove sa Trampom ili ko mu daje podršku (mogao je da odredi pol, uzrast i druge karakteristike publike).

Tramp je pobijedio, a Parskal je dobio priznanje kao jedan od najboljih u svom zanatu. „Mene je uvijek iznenađivalo što se političari prema tehnologijama odnose kao prema nečemu mističnom, a to su obični instrumenti koji se koriste i u komercijalnoj sferi“, izjavio je Paskal, koji je Trampa odveo do pobjede.

Top