Koliko je efikasan S-300 u Siriji

Rusija je u Siriji razmjestila antibalistički raketni sistem S-300V4 „Antej-2500“ da bi omogućila dodatnu podršku ruskoj avijaciji koja učestvuje u protivterorističkoj ofanzivi Rusije, navode eksperti.
Šef Savjeta za odbranu i bezbjednost Federacije Viktor Ozjorov izjavio je da bi ovaj potez mogao da bude „neophodan za sprečavanje incidenata sličnih obaranju Su-24“.

Ruski senator aludirao je na incident kada je turska avijacija oborila ruski bombarder Su-24 na sjeveru Sirije 24. novembra 2015. Nakon incidenta na nekoliko mjeseci su zamrznuti srdačni odnosi dvije zemlje. Vojni analitičar Vladimir Jevsejev smatra da je Rusija rasporedila S-300 u Siriji u pokušaju da pojača svoju odbranu posebno protiv raketnih napada. „Za razliku od drugih sistema protivvazdušne odbrane, na primjer S-400 ’Trijumf‘, S-300VM ima dodatne mogućnosti protivraketnih napada. On može da presreće bojeve glave koje se kreću brzinom do pet kilometara u sekundi i da ih uništi na maksimalnoj visini od 30 kilometara“, objasnio je on. Zbog toga S-300 može da porazi subsonične rakete poput „Tomahavka“, kao i balističke rakete, dodao je Jevsejev. General-potpukovnik Ajteš Bižev indirektno je potvrdio ovu procjenu. On kaže da „Antej-2500“ prije svega ima zadatak da se „suprotstavi vazdušnom napadu krstareće rakete na administrativne, industrijske i vojne objekte, kao i na naše snage“. On je za „Svobodnu presu“ rekao da je S-300V4 bolji u presretanju krstarećih raketa od naprednijih S-400.

S-300V4 koji je unapređena verzija S-300VM, predstavlja „visoko automatizovano i ekstremno efikasno oružje“, rekao je Bižub i dodao da je vrijeme njegove pripravnosti pet minuta.

Šef Centra za vojne prognoze Anatolij Ciganok istakao je da je Pentagon ima znatno više borbenih aviona u blizini Sirije. „Prema navodima različitih izvora, ruske vazduhoplovne snage rasporedile su negdje između 20 i 40 aviona u Siriji. SAD ima dvije vazdušne grupe stacionirane na nosačima aviona u regionu. Drugim riječima, oni imaju 140 aviona. To je razlog zašto je ruskoj vojsci u Siriji potrebna dodatni oblik zaštite od vazdušnih napada“, objasnio je on. U službi od 2013, S-300V4 (NATO oznaka SA-23 „Gladijator“) ima za cilj praćenje i presretanje balističkih raketa malog i srednjeg dometa, aerobalističkih i krstarećih raketa, kao i aviona sa fiksnim krilom, sisteme za ometanje radara i precizno vođenu municiju. Ona ima domet od 400 kilometara i može istovremeno da pogodi 24 aviona ili 16 balističkih ciljeva u različitim kombinacijama. Sistem je konstruisao i proizveo državni koncern „Almaz-Antej“.

Top